Doživeli smo i to! Zemlja Srbija nije propala kroz ponore usuda kako su neki "rodoljubi" i "narodnjaci" najavljivali. Karadžić je uhapšen! Žalosno je to što je toliko očigledna činjenica da je BIA sve vreme znala gde se on nalazio i ipak ništa nije preduzimala ka njegovom hapšenju sve dok Bulatović nije smenjen.
Za nekoga ovo može predstavljati puku slučajnost. Taj neko sigurno više i ne živi u Srbiji, nego na nekom mnogo lepšem mestu - zemlji Dembeliji.
Za nekog je ovo početak kraja sa, nadamo se, sretnim završetkom. Za druge, ovo je poslednji ropac i šansa da nas svojim "dobrim namerama" vrate na "pravi put". Takvi se sad busaju u grudi i skrivaju obraz fantomkama na trgu Republike. TV patriote koje su svoj nacionalni ponos oštrile preko partijskih glasila. Verovatno su lepo živeli u tim vremenima kad su njihovi heroji vodili glavnu reč.
Srbi su bili nebeski narod, visoko na izmaglici dima švercovanih cigareta, zgarišta kuća i daleko iznad humki i rovova. Te rovove smo svi mi kopali i svoje sahranjivali. Ali ko još gleda u žrtve, kad su i "njihovi" ubijali "naše". Svejedno je što su deca takvih heroja nosila gajbice i svečano otvarala neke lendove. Mizerna stvar zar ne. Živiš da bi stojao u redu za život, a znaš da te to i sutra čeka. Bitno je to da mi imamo "heroje". Oni su nas branili od nas samih da bi obezbedili sebe. Ako su tad preuzeli na sebe to veliko breme i savest im je mirna i čista, postavlja se pitanje: kako to da se već dosad nisu odbranili u Hagu? Koliko im treba da shvate da su jaram a ne dika? Gde im je čojstvo i čast sada? Verovatno je ušuškano negde u glavi nekog "rodoljuba" koji za njih stoji sa flajkom piva, busa se u grudi, nakrivljene kokarde i sa bedžom na reveru uveravajući nas u svoje "dobre namere". Treba li nam još takvih heroja? Treba li nam još takve Srbije?
Hvala lepo, meni ne!
Za nekoga ovo može predstavljati puku slučajnost. Taj neko sigurno više i ne živi u Srbiji, nego na nekom mnogo lepšem mestu - zemlji Dembeliji.
Za nekog je ovo početak kraja sa, nadamo se, sretnim završetkom. Za druge, ovo je poslednji ropac i šansa da nas svojim "dobrim namerama" vrate na "pravi put". Takvi se sad busaju u grudi i skrivaju obraz fantomkama na trgu Republike. TV patriote koje su svoj nacionalni ponos oštrile preko partijskih glasila. Verovatno su lepo živeli u tim vremenima kad su njihovi heroji vodili glavnu reč.
Srbi su bili nebeski narod, visoko na izmaglici dima švercovanih cigareta, zgarišta kuća i daleko iznad humki i rovova. Te rovove smo svi mi kopali i svoje sahranjivali. Ali ko još gleda u žrtve, kad su i "njihovi" ubijali "naše". Svejedno je što su deca takvih heroja nosila gajbice i svečano otvarala neke lendove. Mizerna stvar zar ne. Živiš da bi stojao u redu za život, a znaš da te to i sutra čeka. Bitno je to da mi imamo "heroje". Oni su nas branili od nas samih da bi obezbedili sebe. Ako su tad preuzeli na sebe to veliko breme i savest im je mirna i čista, postavlja se pitanje: kako to da se već dosad nisu odbranili u Hagu? Koliko im treba da shvate da su jaram a ne dika? Gde im je čojstvo i čast sada? Verovatno je ušuškano negde u glavi nekog "rodoljuba" koji za njih stoji sa flajkom piva, busa se u grudi, nakrivljene kokarde i sa bedžom na reveru uveravajući nas u svoje "dobre namere". Treba li nam još takvih heroja? Treba li nam još takve Srbije?
Hvala lepo, meni ne!
No comments:
Post a Comment